Kako se u srpskim radnjama svakim danom povećava izbor piva, svaki put kada se nađeš pred policom sa pivima, moraš da napraviš izbor. Ovde ćemo ti ukratko objasniti na čega treba da obratiš pažnju pri kupovini piva.
Kupovina piva
Pivo je hrana. I kao veći deo hrane, a posebno hleb, mora se čuvati kako se vremenom ne bi pokvario jer što je pivo svežije, to je bolje.
Baš zato je od ključne važnosti da na putu do pivskog prosvećenja kupuješ pivo koje je sveže napravljeno i čuvano na pravi način, pogotovo u koliko se radi o pivima koja ne sadrže konzervanse. Znači, pogotovo kod dobrih piva.
Na žalost, naši zakoni dozvoljavaju proizvođačima piva da prodaju svoje proizvode bez obaveze da tačno označe sastojake koji se u njemu nalaze.
Svežina piva ima tri neprijatelja: vreme, vrućinu i svetlo.
Flaše protiv limenke
Pivo se u staklenim flašama čuvalo oko 4000 godina, dok su se prve limenke pojavile tek posle 1935. godine.
Iako je prvo pivo u limenkama često imalo ukus metala u kojem je čuvan, danas limenke sadrže sintetički omotač koji sprečava kontakt piva i metala (tj. aluminijuma), te je najveći nedostatak limenke uklonjen.
Jedan od najvećih prednosti koje limenke imaju nad flašama jeste potpuna eliminacija oštećenja piva svetlom i značajno smanjenje štete nastale oksidacijom.
Vrućina, međutim, predstavlja isti problem kod oba pakovanja.
Bez obzira u čemu se nalazi, pivo MORA da ima isti ukus.
Craft pivare u najvećoj meri koriste staklene flaše jer je mnogo jeftinije flaširati pivo nego kupovati mašineriju za njegovo pakovanje u limenke. Međutim, od nedavno, aluminijumske limenke počinju da se sve češće koriste i kod manjih pivara.
Ali uprkos popularnosti limenke, flaša nikada neće izaći iz mode. Pivo koje se nalazi u flaši lepše izgleda, duže čuva hladnoću, a i neuporedivo je veći izbor piva koje možeš da pronađeš u flaši nego u limenci.
Uvek gledaj datum proizvodnje!
Svaka baba na pijaci će proveriti zrelost povrća koje kupuje, svaki ljubitelj vina će uvek pogledati godinu berbe, pa zašto onda i pivopije ne bi radile isto pri kupovini podjednako osetljivih piva?
Primetićeš da se na svakom pivu nalazi napomena da se mora čuvati na hladnom i mračnom mestu. Isto tako ćeš primetiti da malo ko ovo poštuje, te da se leti ispred radnji nalaze pune gajbe piva koje stoje na suncu.
Pivo vremenom postaje ustajalo i gubi svoj ukus. Piva su u proseku sveža tri meseca nakon flaširanja. Neka piva mogu da duže ostanu sveža od drugih.
Potpuno pasterizovana piva (zagrevanjem dužim od sat vremena) se proizvode od strane najvećeg dela velikih pivara i ona su u stanju da duže drže svoju svežinu.
Takođe, hmelj i alkohol su dobri prirodni konzervansi, te piva sa dosta hmelja i alkohola imaju duži život. Sve u svemu, za razliku od vina, piva su vremenom sve lošija. Izuzetak predstavljaju samo određeni stilovi piva: braleywine, stara ale piva, neka belgijska trappist piva…
Ono što ti treba da znaš je: uvek proveravaj datum proizvodnje i nikada ne kupuj staro pivo!
Pivo čuvaj u frižideru!
Kao što smo već napomenuli, ni najveći lanci marketa često ne čuvaju pivo na odgovarajući način. Da bi pivo izgubilo svoja svojstva, dovoljno je da stoji izloženo na suncu prilično kratko vreme.
Čuvanje piva u frižideru je problem i većim i malim prodavnicama, te se pivo obično čuva u magacinima u kojima temperatura varira.
Ti ovde ništa ne možeš da učiniš osim da se trudiš da kupiš pivo koje nije dugo stojalo na policama i to nikako u marketima koji gajbe čuvaju na otvorenom.
Kupio sam pivo. Šta sad?
Naravno da pre otvaranja piva kod kuće nikako nisi mogao da provališ da li je pivo koje si kupio ustajalo ili ne.
No, već prvim otvaranjem piva i skidanjem čepa možeš dosta toga saznati. Da li si čuo poznato šuštanje? Da li je počelo da se peni kao da je puno deterdženta? Da li nisi baš ništa čuo?
Otvoreno pivo pomiriši i reci nam šta osetiš. Arome sirćeta su obično dobar indikator toga da nešto nije u redu sa fermentacijom.
Ukoliko nisi čuo poznato „pššššt!“ nakon otvaranja piva – ili pivo nije dobro gazirano od strane pivare (mala verovatnoća) ili čep nije bio dobro postavljen usled čega je došlo od oksidacije.
Ova vrsta problema je praktično nedopustiva od strane velikih, poznatih pivara i najčešće se javljaju kod manjih pivara sa nedovoljnom tehnološkom razvijenošću.
