Ne veruj svemu što ti govore u reklamama za pivo!
Najgora stvar koju pivu možeš da uradiš jeste da ga ohladiš do temperature koja je blizu nule.
Iako si se sigurno pitao koja je najbolja temperatura do koje pivo treba hladiti, prava istina je da savršena i tačno određena temperatura za pivo ne postoji i da je stvar ličnih afinititeta prema kojima se treba voditi.
Međutim, neka generalna pravila ipak postoje i na njih ćemo se fokusirati ovom prilikom, a na tebi je koliko ćeš ih se pridržavati.
Pivski mit #1
Prva stvar koju treba da znaš jeste istinitost mita koji kaže da pivo treba služiti veoma hladno.
Ovo je nešto u čega bi velike pivare želele da veruješ iz veoma jednostavnog razloga – veoma niske temperature ubijaju receptore na jeziku.
Od pojave prvih pivara koje nude više od industrijskog lagera, velike pivare su odlučile da u svojim reklamnim kampanjama sam ukus piva učine potpuno nebitnim.
Kada se pivo previše ohladi, (loš) ukus nećeš ni osetiti, a ako tražiš samo osveženje, možeš koristiti i čašu hladne vode. Znači, dobro pivo nikako ne sme da bude „ledeno“.
Pivo treba da se služi na temperaturi koja je između „ledeno hladne“ i sobne temperature.
Boja piva, izgleda, igra veliku ulogu u tome koliko pivo treba da bude hladno.
Svetlija piva se obično služe hladna, dok su najtoplija veoma tamna piva poput imperial stouta, quadrupel piva… Na podrumskoj temperaturi služi se engleski stil piva.
Veoma hladna (0 do 4 C)
Na ovoj temperaturi služi svako pivo čiji ukus zapravo i ne želiš da osetiš. Pale lageri, piva sa malo alkohola, cideri i većina piva iz naših velikih pivara.
Hladna (od 4 do 7 C)
Savršena temperatura za premium lagere, pilsnere, voćna piva, hefeweizen piva, kristalweizen, lagere sa puno alkohola, tamne lagere…
Srednje hladna (od 8 do 12 C)
Američki pale ale, amber ale, razne vrste stouta, porter, belgijski ale, dunkel, dunkelweizen, nemačka crna piva, irski ale, tripel…
Podrumska temperatura (od 12 do 14 C)
Bitter piva, tamna ale piva, indian pale ale, engleski pale ale, abbey dubbel, belgijski ale, razne vrste bock piva, saison, škotski ale, engleski cider, jača stout piva…
Topla (od 14 do 16 C)
Barley wine, quadrupel, imperial stout, double IPA, doppelbock, eisbock…
Vruća (od 70 do 158 C)
Ne postoji puno piva koja se piju vruća poput čaja, ali sva su tamna i snažna ukusom poput zimskog ale piva Daleside Morocco ale, zatim Quelque Chose (kanadsko voćno pivo) i voćnog Liefmans Glühkriek piva.
Kako sipati pivo
Pivo uvek sipaj u čašu. Ovo je naročito važna stavka kod dobrih piva jer u flaši pivo ne može da otpusti sve arome koje želiš da osetiš. Najtoplije ti savetujemo da pročitaš odeljak o korišćenju odgovarajućih čaša za pivo jer će ti tada biti jasnije i zbog čega je važno da pivo ne piješ iz flaše.
Dva koraka do savršene čaše piva:
Prvi korak – koristi čistu čašu. Prljava čaša koja sadrži masnoću, prljavštinu ili ostatke prethodnog piva će se odraziti na stvaranje pene i na sam ukus piva.
Drugi korak – sipaj pivo. Drži čašu pod uglom od 45 stepeni. Sipaj u nju pivo gađajući sredinu stranice čaše. Kada stigneš do polovine čaše, ispravi čašu i nastavi da sipaš sredinom čaše.
Ovo će povećati stvaranje pene, ali zapamti – pena je dobra stvar. Njen zadatak je da oslobodi arome u pivu, da mu čuva temperaturu i da pivo bolje izgleda u čaši. Pena bi trebalo da bude debela oko 3 cm. Mnogi zaljubljenici u pivo odmah sipaju pivo u uspravnu čašu kako bi se u što većoj meri otpustile arome u pivu.
Kod određenih craft piva na dnu boce može da dođe do taloženja kvasca, te bi trebalo da vodiš računa dok sipaš ukoliko ne voliš kvasac u svom pivu.
Međutim, kod nekih piva ovo je „najslađi deo“ koji je veoma poželjan. Zapamti i da unošenje kvasca menja bistrinu i ukus piva, kao i da je kvasac prepun vitamina i hranjivih sastojaka!