Reportaže
2

Veliki povratak hmelja u Srbiju!

Backi Petrovac Hmelj
Od zlatnog doba kada je u Bačkom Petrovcu pod hmeljom bilo 8000 ha zemlje, pa do izvoza vojvođanskih sorti po celom svetu, desilo se sve veće opadanje proizvodnje, da bismo 2011. godine došli do toga da je u celoj Srbiji ostalo tačno nula stabljiki hemlja!“, ispričao nam je Nikola Marjanović, brewery manager Brewdog pivare, nakon što je u Bačkom Petrovcu okupio dobar deo srpske pivarske kraft scene. „Međutim, 2013. godine na ovom mestu sastali smo se prof. Jan Kišgeci, Rastislav Struhar i ja kako bismo pokušali da revitalizujemo hmeljarstvo. I mislim da smo nadobrom putu!

Hmelj je glavni krivac za to što tvoje pivo ima taj divan miris, ukus i gorčinu. Hmelj je glavni krivac i za razvitak Bačkog Petrovca i okoline. Međutim, neko drugi je krivac za to što se posle 245 godina u Srbiji hmelj jednostavno više ne proizvodi i to u trenutku kada svetom vlada njegova nestašica i kada su gotovo sve količine hmelja koje se proizvedu u naredne dve do tri godine – unapred rasprodate!
Kada smo poslednji put pričali sa Nikolom, pomenuo nam je da će pokušati da revitalizuje hmeljarstvo u Srbiji, ali zaista nismo očekivali da ćemo tako brzo dobiti poziv da se u Bačkom Petrovcu nađemo sa njim, direktorom AD “Petrovec” – Rastislavom Struharom i lokalnim pivarima koji će imati ključnu ulogu u ovom povratku hmelja na svoje stare poljane.

Naše autohtone sorte, kao što su ’Robusta’ i ’Aroma’ nekada smo slali širom sveta – od Tokija do Njujorka!

OD KULENA BANA…
BackiPetrovacHmelj5Slovaci su na ovo područje došli pre 270 godina, a pre čak 245 godina ovde su počeli da uzgajaju hmelj. Od tada pa do danas, Bački Petrovac se zajedno sa hmeljom razvija i raste“, rekao nam je Rastislav Struhar, direktor AD „Petrovec“. „Naše autohtone sorte, kao što su ’Robusta’ i ’Aroma’ nekada smo slali širom sveta – od Tokija do Njujorka. Kada tražimo krivca za opadanje proizvodnje hmelja, najlakše je uvek optužiti državu, ali ona zaista i nosi najveći deo krivice. Kod privatizacije duvanske industrije, država je donela zakon po kom su novi vlasnici dužni da najmanje 50 odsto sirovinske baze uzimaju od domaćih proizvođača. Međutim, kada su privatizovane pivare, ovo nije urađeno i novi vlasnici su jednostavo hmelj počeli da uvoze iz svojih matičnih država.“ Da stvar bude još apsurdnija, Apatinska pivara je nakon privatizacije od strane InBev-a imala zahtev da se hmelj iz Petrovca šalje u Sloveniju, gde se peletirao, pakovao i slao nazad u Apatin. Preko Nemačke i Belgije!

Ali ako iza sebe ostavimo sve loše stvari koje su dovele do propadanja hmeljarstva u Srbiji, čini se da stvari na papiru uopšte ne izgledaju tako crno. Dobro, ne računajući to što nema samog hmelja. Naime, područje oko Bačkog Petrovca ima odlično zemljište za uzgajanje hmelja, potpomognuto DTD kanalom. Još uvek postoje mašine i skladišta spremna za obradu ogromnih količina hmelja, a poslovođe i radnici još uvek imaju znanje za njegovu proizvodnju. Zanimljivo je i da se po geografskoj širini, Bački Petrovac podudara sa Yakima Valley, najvećim i najpoznatijim američkim poljima za uzgajanje hmelja. I šta se onda čeka? Pa, izgleda baš ništa.

Prošle godine zasađeno je prvo ogledno polje sa američkim sortama hmelja – Chinook, Centennial i Cascade; a ove godine i sa tri vojvođanske sorte: Robusta, Aroma i Bačka!

Backi Petrovac HmeljPOČETAK REANIMACIJE
Nikola, Jan i Rastislav su 2014. godine zasadili prvo ogledno polje sa tri sorte (svaka sa oko 50 zasađenih rizoma) američkog hmelja – Chinook, Centennial i Cascade, a ove godine dodate su i tri vojvođanske sorte: Robusta, Aroma i Bačka. Pored toga, spremljene su mašine za obradu (presa, beračica…), a napravljena je i odgovarajuća hladnjača za njihovo čuvanje. Međutim, da bi ovaj plod entuzijazma i ljubavi uspeo, neophodna im je pomoć lokalnih kraft pivara.
Pivare koje su se pojavile na ovom skupu (Kaš, Zmajska, RazBeerBriga, The Black Turtle, Kum…) će dobiti hmelj proizveden na „oglednom polju“ sa ciljem da svi naprave istu vrstu piva i nakon toga daju svoje sugestije. Iako su svima dobro poznate američke sorte hmelja, biće zanimljivo videti kako će iskoristiti domaće sorte koje inače karakteriše niži nivo alfa vrednosti.

S obzirom da su velike pivare već otkupile najveći deo hmelja koji će se u svetu proizvesti naredne dve ili tri godine, mali pivari će verovatno dobiti samo otpatke po visokim cenama“, kaže Nikola Marjanović. “Baš zato zanatske pivare i lokalni proizvođači hmelja moraju da se drže zajedno kako bi celu ovu priču gurali napred.” A ovo “napred” u praksi predstavlja još puno koraka od kojih su oni predviđeni za ovu godinu (sađenje vojvođanskih sorti, uspešan pokušaj vegetativnog umnožavanja…) već savladani. Za 2016. godinu ostaju krupni zalogaji kao što je dobijanje dva hektara hmelja, pokušaj sađenja novih sorti (američki, nemački i britanski hmelj), potpisivanje ugovora sa lokalnim pivarima i nabavka nove opreme. Cilj je da se nastavi umnožavanje hmelja sve do veoma zavidnih 20 hektara do 2018. godine. A do tada nam samo ostaje da pratimo razvoj hmeljarstva u Vojvodini, da zdušno navijamo i podržavamo sve zanatske pivare koje će u proizvodnji svog piva koristiti lokalno proizveden hmelj.

Podeli:

Autor teksta: Svet Piva

  • Danilo says:

    Sjajno! Puna podrška ekipi koja je zaduzena za ovaj projekat. Uspeće, samo ako se drze zajedno, A mi, kao veliki ljubitelji piva i svega što pivo uključuje, mozemo da se nadamo da će sve ovo uspeti i da ćemo izaći koa pobednici.

  • Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

    Uživaš u pivu i našem sajtu?

    Molim te podeli to sa prijateljima :)