Pognute glave, moramo priznati da pre odlaska na Peti festival piva u Varšavi (7-9. aprila) nismo znali gotovo ništa o ovom događaju, niti o poljskim zanatskim pivima. Nakon povratka kući, tvrdimo da je ovo jedan od najboljih festivala kraft piva u Evropi, a da je poljska pivarska scena verovatno najjača u istočnoj Evropi. Za promenu mišljenja bilo nam je potrebno samo nekoliko sati, koliko smo se na kraju zadržali na stadionu varšavske Legije, gde se održava Warszawski Festiwal Piwa (nemamo pojma šta ovo znači u prevodu!).
Preko 500 različitih piva iz više od 80 kraft pivara širom sveta koje se nalaze na preko 250 točilica i sve to na prostoru stadiona fudbalskog kluba Legija!
Domaćin u Varšavi bio nam je Davor Kučera, najdivniji čovek na svetu, poznat i kao pionir i pokretač bosanskog kućnog pivarstva i osoba koja stoji iza sjajnog foruma VolimPivo.ba.
Uz pomoć Davora, koji sada živi i radi u Varšavi, dobili smo pozivnice da na festivalu prisustvujemo specijalnoj degustaciji piva i veoma zanimljivim predavanjima na kojima učestvuju i kraft face kao što je Greg Koch iz čuvene američke pivare Stone Brewery! Ushićenje zbog ovog programa na festivalu je trajalo sve dok nam manje divni ljudi sa aerodroma Nikola Tesla nisu javili da je let za Varšavu otkazan i da smo prebačeni na sledeći let. Koji kasni.
Ne dozvoljavamo da nas višesatno kašnjenje obeshrabri, te sedimo na aerodromu i čitamo brojke koje nam najbolje govore šta trenutno propuštamo – preko 500 različitih piva iz više od 80 kraft pivara širom sveta koje se nalaze na preko 250 točilica i sve to na prostoru stadiona fudbalskog kluba Legija! Pravo sa varšavskog aerodroma hvatamo taksi za ovaj trodnevni festival, kupujemo ulaznicu (10 zlota, tj. oko 280 dinara) i odmah se bacamo na nešto što bi se moglo zvati degustiranje, kada bi teklo sporijim tempom i da se vršilo iz manjih čaša.
Odmah odlazimo za njihov štand i naručujemo Samiec Alfa, ali dobijamo samo podrugljiv osmeh i komentar: “Ha! Pa, bure tog piva smo stavili na točilicu ranije danas i potrošili smo ga za manje od pola sata jer se odmah stvorio veliki red ispred štanda!“. Umesto ovog stouta, uzimamo fantastičan lagan i cvetan Pacific Pale Ale i još jedno IPA pivo čije smo ime zaboravili (ali ne i odlično izbalansiran ukus), te izlazimo na zapadnu tribinu stadiona Legija kako bismo ih na miru ispili.
Zapadna tribina je bila gotovo potpuno ispunjena pivopijama koji su zainteresovano gledali osvetljen teren na kojem se nije dešavalo apsolutno – ništa! Neko vreme sedimo na udobnim stolicama, gledamo u prazan teren i okolne tribine i sa Davorom pričamo o poljskim zanatskim pivarama koje su se relativno rano pojavile i do sada već toliko izučile svoj zanat da nismo uspeli da nađemo ni jedno zaista loše pivo, ali itekako jesmo mnoga prvoklasna. Druga stvar koju smo primetili je veoma visok nivo edukacije među pivarama i posetiocima. Zanimljivo je da su poljski pivari upoznati čak i sa vojvođanskim autohtonim sortama hmelja iz Bačkog Petrovca, koje bi želeli da isprobaju u svojim pivima.
Nastavljamo naše istraživanje lokalnih piva i dolazimo do štanda pivare Pinta, pionira koji su tu od samog početka poljske kraft revolucije, rane 2011. godine. Uzimamo Raj z rajs (Double Galaxy Rice IPA) koji nam se činio previše sladak za naš ukus, te za neutralisanje nepca koristimo “prvu pomoć” (Pierwsza Pomoc), veoma solidan lager. Zbog heavy metal dizajna etiketa simpatična nam je bila pivara Perun koja sarađuje sa poznatim poljskim death metal bendom Behemoth.
Što se tiče samog piva, toplo bismo preporučili kompleksan imperial stout Behemoth Bafomet sa 11,6% alkohola, ali ne morate se baš otimati oko njihovog piva Behemoth Heretyk stila američki amber ale.
Piwne Podziemie nas nije razočaralo ni odličnim IPA pivom Gold Digga, niti stoutom sa jakim ukusom kafe prigodnog imena Coffeelicious.
AleBrowar je najbolja poljska pivara prethodne godine ako je verovati sajtu RateBeer, pa smo se na njihovom štandu poprilično zadržali. Veoma zanimljiv poljski IPA Hop Sasa koristi lokalni junga hmelj koji smo sada po prvi put probali, a nakon sjajnog Rowing Jack IPA piva (ABV: 6.2%, IBU: 80) završavamo na savršenom black IPA pivu pod imenom Black Hope.
U ovom trenutku shvatamo da ništa nismo ručali poslednjih 10 sati, da se ni ne sećamo piva koja smo probali na štandovima pivara Dr. Brew, Kingpin i Brokreacija, i da je krajnje vreme da izađemo u dvorište stadiona gde se nalazilo petnaestak food truckova.
Savladavamo pulled beef i pastrami sendvič i polako se opraštamo od festivala na kojem nismo stigli da učestvujemo na turniru stonog fudbala, da isprobamo piva finalista Petog takmičenja kućnih pivara ili da prisustvujemo ijednom od brojnih panela.
Sutrašnji dan koristimo za mamurnu mini turu po nekim od mnogobrojnih varšavskih kraft barova gde ostajemo potpuno zatečeni sa… Ma uostalom, da se ne bismo sada raspisivali, Davor će nam uskoro već detaljno secirati poljsku pivarsku scenu kako bismo se pripremili za naredni festival koji će se za tačno pola godine održati na istom mestu.