Reportaže
0

Na najvećem srpskom izvoru piva

Da ne znamo da ćemo završiti u paklu, pomislili bismo... "Umrli smo i otišli u raj!"

F3

Prateći potočiće piva i Lav kamione, uspeli smo da dođemo do najvećeg izvora piva u Srbiji – čelarevsku Carlsberg pivaru! Infiltrirani u ozbiljne novinare, uspeli smo da od njihovih stručnjaka izvučemo informaciju kako iz obične vode nastaje verovatno najbolje piće na svetu – pivo!

VARIONA

I pored svog über-cool imena, “variona” je zapravo samo prostorija u kojoj se odvija prvi korak u proizvodnji piva gde se ječmeni slad najpre melje, a zatim sa vodom zagreva i do 78 stepeni. Ako ništa drugo, u varioni je toplo tačno koliko ti zvuči. “Kvalitet piva mnogo zavisi od kvaliteta sirovine, a među najvažnijim je – ječmeni slad”, veoma strpljivo pokušava da nas nauči Maja Rajković, tehnolog u Carlsbergu. “Onakav kakav je ječam, takav je i slad, a takvo je na kraju i pivo. U zavisnosti od brenda piva koje pravimo, uzimamo slad iz stranih ili domaćih sladara. Zapravo, veoma stara sladara koja je tradicionalni snabdevač naše pivare je na samo 20 km od nas, a ona snabdeva i sve naše konkurente”. Pored kvaliteta slada, veoma je važan i kvalitet vode, koju Carlsberg, opet, crpe iz svojih šest bunara. Naravno, kako nismo uspeli da prikrijemo zbunjenost u delu o stvaranju sladovine od koje kasnije, uz dodatak kvasca, nastaje alkohol, Maja je pokušala da nas uteši: “Ne brinite, što se tiče tehnologije, posle šećerane, pivara je najkomplikovanija industrija!” Dobro je, znači da nismo glupi!

Ali, da bi dobro naučili i usvojili sve procese proizvodnje, pivara Carlsberg je radila 160 godina, a pivara u Čelarevu 45 godina manje. Naime, 1892. godine porodica Dunđerski je najpre za svoje lične potrebe osnovala ovu pivaru tačno na mestu gde je i danas. Tek 1975. “Čelarevo” otkupljuje licencu za poznato nemačno pivo Löwenbräu koje, istekom licence, postaje danas dobro poznati Lav.

“Za razliku od mnoštva starih mašina koje su ovde korišćene pre modernizacije pivare, danas se svi procesi u varioni prate najnovijim sistemom kontrole”, objašnjava nam Maja, naš vodič/tehnolog. “Operateri sada sve mogu da pokreću iz kancelarije jednostavnim klikom na monitor računara. Dakle, sve je automatizovano mada bi vam se oni požalili i sigurno rekli nešto drugačije…” Sve u svemu, posle termičkog tretmana sladovina se hladi na oko 12-13 stepeni i dodaju se hmelj (krivac za gorčinu svakog piva) i kvasac.

F1

“NAŠ POSAO PODRAZUMEVA I TO DA SVAKOG JUTRA U 9 SATI PROBAMO SVA NAŠA, KONKURENTSKA I RAZNA STRANA PIVA!”

FERMENTACIJA

Prateći cevovod od varione i željno iščekujući konačni proizvod, najpre se zaustavljamo u prostoriji sa tri fermentora ispunjena sa po 5.500 hektolitara piva. Da, to u prevodu znači da je u njima tri puta po 550.000 litara piva! U fermentorima kvasac, kiseonik i sladovina odstoji sve dok se ne stvori karakteristični miris i ukus piva i, naravno, ono što ćeš najviše voleti (a ujutro i mrzeti) u ovom piću – etanol alkohol! Posle ovog procesa kvasac pada na dno fermentora odakle se izbacuje. Od Maje Rajković saznajemo i to da su gotovo sva piva koja se kod nas proizvode zapravo svetla lager piva. “Jedino se razlikuje nekadašnji Tuborg Christmas Brew koje je po pravilniku naše države još uvek svetlo, dok je po evropskim regulativama to zapravo tamno pivo. Lager pivo možda jeste najdosadnije, ali naše tržište još uvek nije dovoljno razvijeno za tamna, teška i alkoholna piva, ali sigurna sam da će upravo ta piva uskoro postati hit. A na Zapadu su hit mini-pivare koje proizvode apsolutno najrazličitije vrste piva – od maline, breskve, dinje, pa do piva koje miriše na šunku”. Dok homerovski u glavi zamišljamo pivo od šunke i šunku od piva, Maja prekida naše maštarije još bajkovitijom pričom. Jednom članu naše redakcije potekla je suza niz obraz. Pravdao se da mu je nešto upalo u oko. “Postoje i piva u koja se ubacuju ekstrati kafe, čokolade… Zaista je zamiljivo sve to videti i probati. Meni su najzanimljiviji engleski porter i stout, piva koja su hit na Zapadu već desetak godina. Takva piva najčešće se prave u mini-pivarama jer se komercijalnoj, ogromnoj pivari to niti isplati niti ovde postoji tržište za to.”

Dok razmišljamo i držimo fige Kabinet pivari koja se upravo specijalizovala za ovu vrstu piva, a još uvek na krilima ideje o pivu sa ukusom šunke i čokolade, pokušavamo da saznamo koliko bi nas koštalo da osnujemo svoju mini-pivaru. “Mini-pivara ne košta više od 300.000 evra. U inostranstvu su česti restorani/pivare koji prave sopstvena piva i, dok sediš, možeš da vidiš kako se proizvodi tvoje omiljeno piće. Ako požele da isprobaju nešto zanimljivo, ljudi idu na takva mesta, a lager će uvek ostati najpitkije i najrasprostranjenije pivo. Da imam novca, odmah bih otvorila sopstvenu mini-pivaru. To nije nešto što ćeš piti stalno, ali sigurno ćeš poželeti da probaš, a jedanput nedeljno i da piješ.” Da. Jednom nedeljno… Ha!

F2

FILTRACIJA

Svi kojima je, na nesreću, neko ponudio pivo sa kvascem a bili su dovoljno voljni da isprobaju novotarije pa su ponudu prihvatili, potvrdiće ti da je pivo iz kojeg nije uklonjen taj mikroorganizam zapravo vrlo učinkovit eliksir za dijareju. E, upravo je filtracija proces kojim se pivo iz laksativa pretvara u svima dobro poznato piće. Mutno pivo ulazi u ovaj filter pa belančevine, kompletna masnoća i još ponešto ostaju na njemu, dok nadalje potpuno bistro pivo ulazi u velike druk-tankove. “Pivarstvo je najčistija industrija, jer kao stabilizaciona sredstva ne koristimo ‘hemiju’, već prirodne proizvode koji se inače dodaju u svim pivarama sveta.” Ipak, nas je najviše zanimalo kakav je ukus piva pre filtracije i bistrenja, pa smo Maju zamolili da sa nama podeli svoja iskustva: “Svakog jutra ga probamo i zaista je super ukusno jer se u takvom pivu još oseća gorčina kvasca. Što bi naš profesor za tehnologiju piva u Novom Sadu rekao – to treba da piju i trudnice i dojilje… A kad mogu one, mogu svi!” Sledeće pitanje nametnulo se samo: Hoćete da kažete da vam je u sklopu radnih zadataka i to da pijete na poslu?! “Naš posao podrazumeva da svakog jutra u 9 sati probamo sva piva. Naša, a naravano i konkurentska, da bismo znali šta se dešava i u kom pravcu su oni krenuli. To je veoma važno da bismo, pre svega, pratili naše pivo, odnosno da bismo na vreme pronašli uzroke ukoliko nam se nešto ne dopadne. Bolje da mi to prvi otkrijemo, nego naši potrošači.” Pa, pa… Pa, to je najbolji posao svih vremena! Plaćaju vas da pijete od ranog jutra sva najbolja piva?! “Ma, svi kažu: ‘Jao, kako je to divan posao’, ali sve to posle nekog vremena postane samo posao. Zanimljivo je da nam, ko god ode u inostranstvo, donese razne specijalne vrste piva da bismo i to videli jer se nikada ne zna kada će naše tržište sve to početi da prihvata.” Kao da nam nije bilo dosta, Maja nastavlja da hvali svoj posao: “Često putujemo. Recimo, bila sam u jednoj nemačkoj pivari gde sam primetila da omladina jednostavno ne prihvata više standarna piva, nego bilo kakve mešavine sa, na primer, Coca-Colom, što je sada hit. I zaista su sjajna sva ta piva, veoma su prilagođena omladini. To su, jednostavno, trendovi koji se usvajaju.”

“U PRAZNU BOCU NA LINIJI PREMA PUNILICI UBACILI SMO EMIJSKU OLOVKU KOJU JE ZATIM TA MAŠINERIJA PREPOZNALA ODBACIVŠI JE U SEKUNDI U STRANU!”

PAKOVANJE

Pre poslednje faze pakovanja piva tehnolog Maja Rajković, ovde u ulozi našeg ljupkog vodiča, uvodi nas u prostoriju od hladnoće ispunjenu parom, u kojoj se pivo hladi da bi se što pre izbistrilo i stabilizovalo. Od prvog koraka u punionici, pa do trenutka kada pivo dospe u ambalažu, prošlo je dvadesetak dana, i konačno je vreme da, pored toliko pražnjenja, naučiš i kako pivo dospeva u sve one boce! Aparatura za punjenje i zatvaranje flaša poprilično je impresivna. Radi se o mašineriji koja za sat vremena može da napuni i do 45.000 boca – veruj nam, kada bi video kako se sve te prazne boce munjevitom brzinom pune, i najtrezvenijoj osobi na svetu zaklecala bi kolena. Uprkos fascinantnim mašinama za pranje gajbica i flaša, jedna od dve stvari koje su nas zadivile više nego Čehe pašteta u tubi, jeste napravica službenog imena – separator boca. U jednu praznu bocu na liniji prema punilici veštim manevrom ubacili smo običnu hemijsku olovku koju je zatim ta mašinerija prepoznala odbacivši je u sekundi u stranu. Da pivo “obogaćeno” mastilom iz hemijske olovke nekih budala ne bi završilo u nečijem frižideru (želucu) brine se devet senzora koji kontrolišu čistoću i ispravnost svake boce pre punjena u Lav ili Tuborg flaše. Inače, pivara u kojoj smo se pogubili važi za vodeću u regionu, pa se upravo iz Carlsberga u Srbiji upravlja Carlsberg pivarama u Crnoj Gori, Bugarskoj, Hrvatskoj i Bosni. Iz ove pivare nedeljno izlazi 40-45.000 hektolitara piva, odnosno, preko milion hektolitara u toku godine. Ne pitaj koliko je to tačno piva u bocama. Ali, ni to nije ta druga stvar koja nas je zadivila. Naime, u pitanju je obična plastična flaša dvolitarskog piva, koja je, pre nego što se napuni, velika kao omanja epruveta! Pola sata proveli smo gledajući u mašinu sa čije jedne strane ulaze ove plastične epruvetice, a izlaze prave dvolitarske boce! Posle svega ostalo nam je samo da prođemo kroz magacin čiji je kapacitet oko 60.000 hektolitara piva. Kada smo pokupili one male plastične “epruvete” i Tuborg-paketiće koje su nam dobri ljudi iz Carlsberga spremili “da nam se nađe”, preostalo je još samo da se uputimo ka kući u nadi da će saobraćajci biti isuviše zauzeti slušanjem radio-Futoga iz svojih motorola.

F4
Podeli:

Autor teksta: Svet Piva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Uživaš u pivu i našem sajtu?

Molim te podeli to sa prijateljima :)