Reportaže
0

Kako je pivo pobedilo Prvi svetski rat

WWI7
Dok su 28. juna 1914. godine oči sveta bile uprte ka sarajevskim ulicama, u nešto daljoj Banja Luci, kaluđeri trapisti proizvodili su jedino trapist pivo na Balkanu, širom Srbije pivare su se modernizovale a u Vojvodini je vladalo “Zlatno doba hmeljarstva”. Za to vreme, Belgija je još uvek gajila svoju kulturu pravljenja manastirskih piva, Nemci su najviše uživali u porodičnim pivnicama, Česi su se kupali u svom pilsneru, a širom Evrope velike pivare završavale su proces industrijalizacije i sada su bile spremne na mnogo veću proizvodnju koja, kao po pravilu, ide na uštrb kvaliteta.

WWI5Nemačka i Srbija još uvek nisu ušle u rat, ali je pivsko-ekonomski rat sa Vojvodinom već bio počeo. Naime, proizvodnja hmelja u Bačkoj porasla je do te mere da je Nemačka u ovome videla toliko veliku opasnost da je krenula da uvodi carine za hmelj uvezen iz Austrougarske. Ni ovo nije uspelo da zaustavi trgovce koji su svoj hmelj prodavali dok je još rastao u polju. Međutim, najveće svetske pivarske sile (Nemačka, Velika Britanija, Češka, pa nek bude – i Amerika) se polako uvlače u rat, a pored života ljudi, uskoro će se u potpunosti promeniti i svet piva…

Prvi udar rata na svojim leđima su osetile belgijske pivare. Dok su 1914. nemački vojnici prolazili kroz ovu zemlju, za sobom su ostavljali uništene pivare iz kojih su uzimali sav metal i bakar. Zabeleženo je da su Nemci došli i do poznate trapist pivare Hammont-Achel koja se nalazi na samoj granici sa Holandijom. Vojnici su pažljivo opustošili samo deo pivare na belgijskoj strani, dok deo na holandskoj polovini nisu ni pipnuli zbog neutralnosti ove zemlje. Ova poznata pivara će uspeti da se u potpunosti oporavi tek 1998. godine i to uz pomoć trapista iz Westmalle i Rochefort pivara.

Britanija za to vreme zauzima prilično oštar stav prema alkoholu na koji se troše dragocene žitarice. Marta 1915. godine britanski premijer David Lloyd George izjavljuje: “Mi se borimo protiv Nemačke, Austrije i pića, a koliko ja mogu da vidim, najsmrtonosnije od njih je piće.

WWI2
Ali kao dokaz piva kao “uzroka i rešenja svih životnih problema” (Homer Simpson), dobar primer je “Božićno primirje” kada su vojske “smrtonih neprijatelja”, Britanaca i Nemaca, na ničijoj zemlji između rovova, samostalno proglasile primirje božićne noći 1914. U pismu britanskog lekara pisalo je: “Naši vojnici i Nemci su izašli iz rovova i počeli da na ničijoj zemlji razgovaraju u grupama. Zapravo, Nemci su doneli i bačvu piva jedinici do nas.

Naši vojnici i Nemci su izašli iz rovova i počeli da na ničijoj zemlji razgovaraju u grupama. Zapravo, Nemci su doneli i bačvu piva jedinici do nas.

U isto vreme, stanovništvo savezničkih zemalja bojkotovalo je nemačke proizvode, a među njima i pivo. Francuski trgovci prefarbavali su burad sa češkim pilsnerom i nazivali ga “Biere de la Meuse“, po francuskoj reci. Na žalost, nakon bojkota alkohola usledile su i mnogo značajnije i dugotrajnije pojave kao što je prohibicija u Americi i njeni blaži oblici u Australiji, Kanadi i Velikoj Britaniji.
WWI1

WWI4Nakon što su su ratna razaranja opustošila Evropu, u Srbiji je pivarstvo i hmeljarstvo dočekala nezavidna sudbina. Od predratnih 1.236 ha, posle rata ostalo je svega 400 ha hmeljarnika, a 1918. čuveni bački hmelj se prodaje ugarskoj duvanskoj industriji koja ga meša sa duvanom i koristi za cigarete. U sličnoj situaciji našle su se pivare širom Evrope.

Međutim, u čemu bolje utoliti tugu ili proslaviti pobedu nego uz alkohol. I to uz puno alkohola. Iako na kraju samog rata izgleda nikome nije bilo do pića, neposredno nakon njegovog završetka pivo se sve više toči i sve više pije. Nemačka pivarska industrija brzo počinje da se oporavlja, hmelj postaje dragocen, a samo par godina nakon Velikog rata, stiže staru slavu i u Vojvodini. U Srbiji nastaje period piva, kako onog točenog u pivnicama, tako i onog iz domaće radinosti, pa se nepunih 10 godina po završetku Prvog svetskog rata u Vojvodini pod poljima hmelja nalazi čak 10.000 ha zemlje! Ovaj rast proizvodnje piva i hmelja trajao je decenijama kasnije, uspeo je da preživi čak i Drugi svetski rat, sve dok ga na kolena nisu konačno bacile poslednje privatizacije.

Podeli:

Autor teksta: Svet Piva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Uživaš u pivu i našem sajtu?

Molim te podeli to sa prijateljima :)